marija nenezic

Кад бајка добије крила (и шапе!) 🐾

Људи моји, ја сам данас толико срећна да морам то одмах да подијелим са вама! Знате онај осјећај кад напишете нешто, а онда вам се јави неко ко не само да је прочитао сваку ријеч, него је “заронио” у причу дубље него што сте се надали?

Управо то ми се десило са Данијелом Николић. Данијела је неко ко свакодневно ради са д‌јецом, води креативне радионице и најбоље зна колико је важно сачувати то д‌јечје, чисто у нама. Кад сам добила њено виђење “Чувара гробља”, остала сам без текста.

Она није вид‌јела само псе и мачке; она је у мојим јунацима препознала чуваре космоса, митске нити и ону невидљиву љубав која нас све држи на окупу. Толико је лијепо (и стручно!) објаснила дух ове књиге да сам просто морала да вам пренесем њену рецензију у цјелости.

Уживајте у читању онако како сам и ја уживала – уз осмијех!

“Чувари гробља” нису књига са фантастичним мотивима у жанровском смислу, већ роман дубоко уроњен у митопоетски и архетипски свет. Зато простор гробља престаје да буде место коначности, већ прелаза – границе на којој се одржава равнотежа светова, неутрално тле где је све једно и исто. Пси, чувари гробља, тако постају носиоци моралног и космичког реда. Њихова верност, способност да штите друге и да воле без услова показују вредности на које људи често заборављају.

У срцу романа налази се универзално пријатељство које превазилази врсте, страхове и границе. Куја која у налету Баба Марте узима и одгаја два мачета показује да брига за другог може бити јача од инстинкта и од више силе, чак смисао битисања. Баба Марта, која у нашем свету хода као стара, сенилна и осветољубива фигура, делује несвесно, под утицајем више силе – богиње Моране. Али у свету вечног пролећа она остаје девојчица, чиста и недодирнута временом. Овде видимо инверзију митске логике: као што Персефонино одсуство изазива зиму, тако Марта својим повратком у свет људи носи хладноћу и неред.

Роман користи и орфејски мотив забране гледања. Као што Орфеј не сме да се окрене и погледа Еуридику да је не би заувек изгубио, тако и истина у “Чуварима гробља” није доступна одмах. Поглед, као и знање, мора бити стрпљив. Опасност не лежи у самом гледању, већ у неразумевању: покушај да се истина ухвати одједном претвара љубав у губитак. Истина се открива постепено, кроз причу, као што се и митови не откривају одмах, већ захтевају време и пажњу – лекција коју ће млади штенац Вихор на крају ипак успешно усвојити.

Један од најважнијих слојева романа чине гласови животиња. Мали пас Вихор води читаоца кроз причу својом визуром и непосредношћу, док Жуја, Гром и мачке Тмуша и Тма преносе глас пророчанства, показујући прошлост, садашњост и могућност будућности. Њихов глас није само информација, већ морална и космичка оријентација: они памте, чувају и уче како се живи у складу са вредностима. Управо тај слој приближава озбиљну структуру романа деци, јер животињски свет делује као мост између реалног и митског, између игре и озбиљних тема. Деца бивају позвана у ту игру, без страха, јер су нити у њиховим рукама, у њиховом настојању да на чист и несебичан начин буду оно што јесу и тако дају смисао свеколикој потреби за причањем које у њиховој свести бива обликовано као непоновљиво и никад виђено искуство.

Златне нити које повезују псе и светове видљиве су само чуварима – метафора приповести која држи свет на окупу и штити га од вечне зиме, хладноће и заборава. Тек стрпљењем, слушањем и памћењем Вихор постаје изабрани чувар који може да споји Марту и Грома и тако поново успостави равнотежу. Зато прича о необичном пријатељству делује као Аријаднина нит која омогућава јунацима, па и самом читаоцу, да разумеју сложеност живота.

Отворени крај романа потврђује митску логику приче: свет се не спасава једним чином, већ сталним обнављањем приче. Док год постоје они који чувају друге – и они који чувају причу – постоји нада да равнотежа може бити враћена. „Чувари гробља“ су роман о томе да нас не спасава сила, већ однос. Оне чисте, једноставне везе какве умеју да створе само пси – и приче које нас држе заједно као златне нити – показују праву вредност причања, пријатељства и бриге за друге. Не прекидајте нит!

Данијела Николић
КЊИГРАМ – радионице креативног читања и писања